Dzihad u svetskoj i domacoj javnosti: Zloupotreba pojma dzihad u domacoj i svetskoj javnosti

Dzihad sistem svih akcija i postupaka koje muslimani cine da bi ostvarili trijumf svoje vere, postao je posebno interesantan zbog njegove ratnicke varijante. Ona u evropskom vidnom polju poprima karakteristike svetog rata. Kako je pod uticajem ideja o globalizaciji valjalo ukljuciti i muslimane u taj projekt ideja dzihada je postala smetnja. Zato je evroamericka praksa u medijima bila da se ova ideja zanemaruje i prenebregava. S pogresnim uverenjem da ce zanemarivanjem i sam problem nestati.

U Jugoslaviji je bila slicna situacija. Muslimanski mediji su tu ideju skrivali, a najveci deo nemuslimana koji su problem tretirali takodje. Rezultat jeste da je ovaj fenomen ostao potpuno neistrazen ili pogresno predstavljen sto u krajnjoj instanci daje los rezultat za samu globalizaciju.

Zloupotreba pojma dzihad u domacoj i svetskoj javnosti

Jedan od najcesce upotrebljavanih pojmova, u javnosti sveta i Jugoslavije, posle 11. septembra 2001. godine jeste - dzihad. To nije nimalo slucajno zato sto se tada izvedena akcija protiv SAD, koja je rezultirala rusenjem dve zgrade Svetskog trgovinskog centra i ostecenjem Pentagona, povezivala sa tim pojmom. Istraga izvrsena od strane FBI je konacno dokazala da su svi ucesnici u akciji muslimani i da su tu akciju i izvrsili pravdajuci je verskim motivima. Tako se pokazalo da je dzihad postigao najspektakularnije rezultate u ratu sa SAD. Spektakularnije od Japanaca jer su oni, u II svetskom ratu, uspeli da dopru samo do Perl Harbura, ostavljajuci tlo SAD nedodirljivim sve do tog 11. septembra 2001. godine. Od tada nista vise nije kao pre ni za SAD niti za svet. A uzrok svemu tome jeste dzihad odnosno organizacija Al-Kaida koja se na njega poziva.

Osnovni zadatak ovoga teksta jeste da pokaze, da li je, i koliko je, nacin na koji se termin dzihad koristio u javnosti doprineo onome sto se desilo septembra 2001 u SAD?

Za pripadnike Al-Kaide, isto kao i za ostale ucesnike u svetskom islamskom pokretu koji svoju borbu karakterisu kao dzihad, nema nikakve sumnje sta se iza toga pojma krije. Za Ajmana Al-Zavaharija, koga SAD stavljaju na listi od 21 teroriste koji su najvise trazeni od FBI i koji je prestavljen kao jedan od najvernijih saradnika Osame bin Ladena, dzihad je jasno definisan. Za njega se kaze da je jedan od osnivaca egipatskog "Islamskog dzihada", ciji je clan Haled al Islambuli ubio egipatskog predsednika Sadata. U ideologiji pisca brosure "Zanemarena obaveza", Abdul-Salama Faradza, jednog od vodja grupe "Dzihad" i saborca Ajmana al-Zavahirija o dzihadu se kaze sledece: "Jedina prihvatljiva forma dzihada jeste oruzana borba. Islam je uostalom borbena religija i uvek se nametao silom". Zatim se dodaje: "Muslimani danas zive u vreme ratnih zakona. Zakoni koji regulisu odnose sa okolinom su ratni zakoni i muslimani imaju pravo da ubiju onoga ko preti zajednici vernika. Pravo da oceni ko ugrozava zajednicu vernika ima grupa Dzihad".

Iz navedenog jasno se vidi da je  na osnovu ideologije grupe Dzihad jos mnogo pre, cak pre dve decenije, bilo jasno kako oni, koji misle isto kao Al-Kaida i koji su se sa njom spojili, definisu dzihad. Bilo je dakle jasno da ce sledbenici takve ideologije nastojati da, koristeci oruzanu borbu kao jedinu prihvatljivu formu dzihada ratovati protiv svih koje smatraju neprijateljima. A to su i SAD i NATO, ali pre svega Izrael, bez da se zaboravi na vlade islamskih zemalja koje su ocenjene kao veroodsutnicke.

Ako je ova cinjenica ovako jasna, i valjda bila poznata i americkim analiticarima, postavlja se logicno pitanje kako se onda mogao desiti 11. septembar? Odgovor se sastoji u tome sto su SAD i tada, a i danas, pokusavale da ljude koji ovako misle, ostro i potpuno odvoje od ogromne mase drugih muslimana za koje su tvrdili da su potpuno drugaciji od ovih terorista. I da islam predstave kao religiju koja se, po pitanju odnosa sa politikom, ponasa identicno kao npr. hriscanstvo. I tu je nacinjena fundamentalna greska. Mada je vise nego sigurno da ogromna masa muslimana nisu teroristi i da veliki broj njih osudjuje akcije koje je izvodila Al-Kaida, pogresno je ono sto cine SAD. A to je pokusaj da se oduzme svaki islamski legitimitet politickim i oruzanim akcijama koje su izvrsili napadaci na SAD. To jednostavno nije moglo da dâ rezultate, jer se ne zasniva na cinjenicama.

Tako npr. objasnjavajuci da je Bin Laden odgovoran za 11. septembar Stejt dipartment ga citira: "Bog je blagoslovio grupu avangardnih muslimana, uzdanicu islama da uniste Ameriku". Sasvim jasno vlada SAD pokazuje da je akcija u Njujorku i Vasingtonu bila, od Bin Ladena, shvacena kao verski zadatak u ime islama. I tu se nema sta dodati niti oduzeti. Ali odmah posle toga, govoreci o toj velikoj tragediji, vlada SAD na sve moguce nacine pokusava da pokaze kako ta tvrdnja Bin Ladena nije tacna. O tome se tekstu Stejt dipartmenta kaze: "Sjedinjene drzave ne priznaju takvu stvar kakva je islamski terorizam. clanovi Al Kaide su jednostavno teroristi i kriminalci, nista vise. Oni cinicno nastoje da iskoriste islam da bi prikrili svoj ubilacki program, koji nije nista manje nego napad na vrednosti civilizacije i samo covecanstvo".

Kao dokaz da govori tacne cinjenice Stejt dipartment dodaje "Muslimanski lideri i svestenici su sirom citavog sveta osudili teroristicke napade kao iskrivljavanje i izdaju islama".